Od trenutka kada sam stupio na peron autobuske stanice u Valjevu, marta 1995. znao sam da se nešto u mom životu menja, mada iskren da budem put u nepoznato me je uvek vukao i privlačio. Nova poznanstva, novi ljudi, sa istom željom i motivacijom. Arheologija – je upravo bila to.
Dugi i neprekidni niz seminara kroz već poznate i uhodane cikluse ISP, omogućio mi je i prve terene, prva saznanja za praktičnim radom, ono što arheologa čini posebnim. Sa takvim znanjem 1997. godine upisujem arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i započinjem taj put. Naravno da je kroz moje studije Petnica bila sastavni deo svega šta sam prolazio, seminari, ispiti, letnje škole, pa opet ispiti, iskopavanja na terenu, nazad u Petnicu i tako u krug 10 godina sve do 2005. godine. Kroz rad i angažovanje u Petnici, bio sam nagrađen stipendijama Fonda za otvoreno društvo tokom studija, da bi pred diplomiranje dobio i stipendiju Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije.
Rad o Velimirovim Dvorima i istraživanja u Ključu, dolaze kao ideja 1998. godine, ljubaznošću gospodina Željka Ježa koji nam je materijal ustupio i istrajnost Andreja Starovića, i njegove ideje da se publikuju rezultati zaštitnih arheoloških iskopavanja u petničkim sveskama. Obrada keramičkog materijala je bila obimna, iscrpna i teška, ali se na kraju isplatila u vidu teksta koji je objedinjen sa radovima mojih prijatelja, a danas kolega.
Poznanstva i druženja su neprocenjiva, i to je ono što uvek i svakome govorim o Petnici, prijateljstva koja i dan danas traju su vrednost današnjice. Tako 2003. godine, upravo preko kolege i prijatelja iz ISP, odlazim na svoje prvo inostrano iskopavanje u Englesku, tačnije na Oksford, gde sam po prvi put video kako se arheologija izvodi i primenjuje na ostrvu istraživanjem Britansko-Rimskog perioda.
Nastavk terenskih radova od 2004 do 2008 nastavljam na Gradini, planini Jelici kod Čačka, i ranovizantijskom utvrđenju na projektu odeljenja za arheologiju i katedre za rani srednji vek. Nakon diplomiranja na katedri metodologije arheoloških istraživanja sa temom: Uticaj poljoprivrede neolita na prirodnu okolinu Mađarske-regija Matre.
Svoja praktična terenska iskustva dobro su mi došla u poslovima zaštite kulturnog arheološkog dobra u kojima aktivno učestvujem od 2011. godine. Uglavnom su to tereni vezani za izgradnju saobraćajnica, puteva prvenstveno na jugu i zapadu Srbije (koridori 10 i 11), i intezivna saradnja sa Arheološkim institutom u Beogradu.
Poslovi zaštite imaju velikih prednosti, u tome što istražujete na mestima o kojima ste čitali u literaturi i knjigama publikovanim 60-tih, 70-tih. Tako na primer, sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Niša, istraživao sam i iskopavao kasnoantičku nekropolu u Jagodinmali, koja je kod nas, a i u svetu poznata po grobnicama čije su unutrašnjosti oslikane freskama. Takođe sa pomenutim Niškim zavodom, istražujemo i iskopavamo na Medijani u Nišu i lokalitetu Mala Kopašnica, poznatoj nekropoli spaljenih pokojnika u blizini Grdelice.
Na kraju, za potrebe arheološke dokumentacije i iz svog ličnog zadovoljstva, bavim se snimanjem aerofotografije uz pomoć bespilotne letelice-drona, sarađujem sa Arheološkim institutom u Beogradu, regionalnim zavodima Niša, Kragujevca i Pančeva, kao i sa katedrom ranog srednjeg veka na odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.